Спортски савез општине Параћин

Карате клуб Црница

Карате клуб Црница из Параћина основан је 1973. године, на иницијативу браће Аце и Моме Милачића, Зорана и Томислава Ивановића и Драгана Раичевића. Први незванични тренинзи у Параћину одржавани су на терену данашње болнице, такозваном "Бановинском". За кратко време, број заинтересованих Параћинаца за абалвљење каратеом се драстично повећао па је било неопходно потражити салу за вежбање.

У управи Друштва за телесно васпитање, тада је било разумевања, Црници је додељена сала за вежбање, тако да су званични тренинзи почели у јесен 1972, по свим законитостима спортског тренинга. Тренинге су водили браћа Зоран и Томислав Ивановић по иструкцијама страијих који су тада били на студијама у Београду и вежбали у београдским клубовима, једно време у Црвеној Звезди код Илије Јорге. Већ те године формира се управа клуба, деле задужења тренерима, па је за председника клуба и првог тренера именован Аца Милачић. Недуго затим, клуб добија име по реци која тече кроз Параћин, Црници. На основу статута Карате клуба "Студент" из Београда, урађен је статут Црнице, па је те 1973. године клуб регистрован у СУП Параћин и у Савезу за фиичку културу општине Параћин-СОФКА.

Те прве године рада почели су проблеми са салом и они и данас прогањају Црницу. Из сале ДТВ Партизан, клуб се сели у салу ОШ Стеван Јаковљевић, где остаје једно дуже време.

У овој Сали половином фебруара 1973. године одржано је прво полагање за ученичка звања. У комисији су били тренери тадашњих тренера-Аце и Моме Милачића: Зоран Михајловић, Вита Ђорђевић, Бобан Михајловић и други. Клуб је тада окупио већ преко 100 чланова свих узраста, од предшколаца до студената, тако да почиње да живи уобичајеним животом, до данас. До ове године, кроз Карате клуб Црница прошло је преко 5 000 чланова. Посебно треба истаћи и то да је Карате клуб "Црница" успешно организовао бројна такмичења. Оно по чему је био познат још у време СФР Југославије, јесте пионирски подухват да обједини све борилачке спортове који су се тада вежбали у земљи, такозвани "САБОВ".

У оквиру овог пројекта у Параћину су гостовали преставници свих борилачких вештина које су се у том тренутку вежбале у Југославији: карате, кендо, аикидо, џудо, фул-контакт, текводно. На "САБОВУ" су учествовали борци из Пуле, Згреба, Карловца, Бограда, Срајева. Сви борци који су тада долазили у Параћин били су врхунски мајстори. У прилог томе говори и чињеница да је наступала и наша олимпијска теквондо репрезетација из Сеула, затим кендо и аикидо репрезентације, и кунг-фу селекција. Овај пројекат спонзорисали су привредници из читаве Србије, као и чаописи који су се бавили борилачким спортовима - "Ринг" и "Црни појас".

Значајни резултати:

- 1975. године, у Нишу, у Јединственој лиги Србије, клуб осваја 1. Место
- 1976. године, Зоран Ивановић се на Првенству Србије пласирао у групу од четири најбоља такмичара.
- 1976. године, Томислав Ивановић освојио титулу Омладинског првака Србије
- 1976. године, формирана прва женска екипа
- 1977./78. године, клуб се такмичи у Првој савезној лиги и заузима средину табеле поред најеминентнијих клубова Југославије
- 1989./90. године, Слободан Николић и Горан Милојковић, освајају Јуниорско првенство Србије у тешкој и полутешкој категорији
- 1990. године, Драган Тодосијевић, осваја титуилу Кадетског првака Србије у полутешкој категорији
- 1990. Драган, Тодосијевић, трећи на Кадетском првенству СФР Југославије у полутешкој категорији
- 1991. године, Драган Тодосијевић, у омладинској конкуренцји постаје шампион Србије и осваја треће место на Првенству СФР Југославије, улази на шири списак за репрезентацију.

После стечених мајсторских појасева и звања, на семинарима у Задру и Малом Ложињу, које је организовао савезни селектор Душан Дачић, тренери Адам Живковић (мајстор каратеа-црни појас 2. дан) и Драган Вулић (мајстор каратеа - црни појас 1. дан), преузимају руковођење клубом од дотадашњег тренера Зорана Ивановића. Тада наступа најтрофејнији период у Карате клубу Црница. У клубу су се тада, у такмичарском смислу, радиле само борбе.

- 1994. године, Марко Милутиновић, осваја 2. место на Првенству Србије за наде у средњој категорији
- 1994. године, Томица Радојевић осваја 3. место на Првенству Србије за наде, у супер тешкој категорији
- 1995. године, мушка екипа осваја екипно Првенство Србије за кадете и јуниоре. Екипа Црнице борила се у саставу: Драган Јеремић, Љубиша Стојановић, Ивица Птеровић, Марко Милутиновић.
- 1995. године, женска јунорска екипа осваја 2. место на Првенству Србије и 1. на Купу Југославије за јуниорке. За женску екипу су наступале: Звездана Ђурић, Александра Урошевић и Ивана Димитријевић.
- 1996. године, Иван Антанасијевић осваја 2. место на Првенству Југославије за наде
- 1996. године, женска екипа нада осваја 3. место на Купу Србије, а касније и 3. место на Купу Југославије за наде. Екипа се такмичила у саставу Ивана Ђурић и Марија Царан.
- 1996. године, женска екипа нада у истом саставу осваја треће место на Првенству Југославије за пионире и наде
- 1998. године, млада екипа Црнице се такмичи у 1. савезној лиги за наде и осваја 4. Место
- 1998. године, иста екипа осваја 3. место на државном Првенству у Подгорици
- 1998. године, Дејан Ђорђевић осваја 3. место на Првенству Југославије за кадете и јуниоре
- 1998. године, Дејан Васковић осваја Првенство Југославије за кадете
- 1998. године, екипа Црнице наступа на Светском превенству за пионире, наде и кадете у Мишколцу (Мађарска). На том такмичењу Дејан Васковић осваја треће место у појединачном наступу и то је прва светска медаља у историји клуба.

Касније, после 2000. медаље са светских такмичења понели с у: Александар Петковић (Будимпешта), Радојица Манчић (Будимпешта, Мађарска), Сања Анђелковић (Будимпешта, Мађарска), Никола Толић (Сарајево, Босна), Никола Николић (Будимпешта, Мађарска), сви у катама.

- 1998. године, Снежана Илић осваја златну медаљу на Првенству Југославије за наде и као члан репрезентације Југославије за наде, осваја екипно прво место у Лучанецу у Словачкој и 3. место појединачно на Светском купу у Мишколцу за пионире.
- 1998. године екипа Црнице осваја 3. место на Купу Југославије за наде. За екипу су наступиле: Јелена Вељковић, Снежана Илић и Милена Тодоровић.
- 1999. године, Тамара Михајловић осваја 3. место на Првенству Србије за наде.

Од 1990. па до 2000. каратисти Црнице освојили су око 4 000 медаља на појединачним турнирима. Овде су истакнута само нека значајнија такмичења. Због тога што је тада клуб имао више селекција (различитог узрста) у мушкој и женској конкуренцији, и зато што су такмичења укључивала и Карате клубове из Црне горе, овај период се може сматрати најуспешнијим у историји клуба.

Од 2000. године дошло је до смене генерација јер је велики број такмичара Црнице отишао на студије. Акценат је стављен на рад са млађим категоријама и кате као такмичарску дисциплину. У протеклих 9 година, освојен је такође изузетно велики број медаља. Имена најуспешнијих такмичара и њихови резултати биће придодати овој причи након прикупљања података.